Marina - Karlos Ruis Safon
Evo jednog pasusa:
Marina mi nikada nije bila lepša nego tih poslednjih dana u kući u Sariji. Kosa joj je porasla, sjajnija nego ranije, i sada je imala srebrnobele pramenove. Čak su joj i oči bile blistavije. Ja sam jedva izlazio iz njene sobe. Hteo sam da uživam u svakom satu i minutu koji su mi preostali kraj nje. Često smo provodili sate zagrljeni, ne razgovarajući, ne pomerajući se. Jedne noći, bio je četvrtak, Marina me je poljubila u usta i šapnula mi na uvo da me voli i da će me, šta god da se desi, zauvek voleti.
Umrla je sledećeg dana u zoru, tiho, onako kako je najavio Rohas. U zoru, s prvim svetlima, Marina mi je snažno stegla ruku, osmehnula se svom ocu i plamen njenih očiju ugasio se zauvek.
Prijem 
Registruj se 
Naslov: Najtuznija knjiga? 
Sre Apr 13, 2011 8:25 pm
